BOJANA MANDIĆ, DOKTORKA I AROMATERAPEUT:"Priroda ima rešenje za svaki naš probelm, da li smo dovoljno mudri da je poslušamo?"

Bojana Mandić je doktor medicine, aromaterapeut, hipnoterapeut i predstavnik Nove škole ishrane, u kojoj se akcenat stavlja na podizanje svesti opšte populacije o negativnim efektima industrijske hrane na zdravlje ljudi.

BOJANA MANDIĆ, DOKTORKA I AROMATERAPEUT:"Priroda ima rešenje za svaki naš probelm, da li smo dovoljno mudri da je poslušamo?"

Bojana Mandić je doktor medicine kojoj je još za vreme studiranja vrlo brzo postalo jasno da tamo neće naći odgovore na mnoga pitanja. Uvek joj se kroz glavu provlačila Voletova misao:„Unosimo lekove o kojima znamo malo, u tela o kojima znamo još manje, da bi lečili bolest o kojoj ne znamo ama baš ništa“.

Pošto je toliko puta čula da je uzrok najrasprostanjenijih bolesti modernog sveta – nepoznat, okrenula se prirodi. Stekla diplomu aromaterapeuta (grana fitoterapije) i hipnoterapeuta. Danas se, pored ostalog bavi aromaterapijom, pravilnom ishranom i snima videe za svoj YouTube kanal Tragom zdravlja.

Bojana imate jedan od retkih YouTube kanala koji privlači pažnju, pa nam za početak recite šta Vas je navelo da krenete sa snimanjem i šta želite da postignete?

Oduvek sam želela da učim ljude kako da postanu i ostanu zdravi. Takav pristup nije mogla da mi pruži klasična medicina, pa sam otišla u neke alternativne grane kao što je aromaterapija. 

Pronašla sam put da moj glas ipak dođe do onih kojima je potreban. Otuda YouTube kanal jer na taj način, možete dopreti do velikog broja ljudi koji tragaju za informacijma. 

Glavni cilj koji želim da postignem? Želim da osnažim ljude, da preuzmu odgovornost za svoj život i svoje zdravlje jer mnogo je onih koji se pasivno prepuštaju lekarskoj dijagnozi i prognozi, što sigurno nije put ka zdravlju. Moj kanal se zapravo zove - Tragom zdravlja i posvećen je svim odvažnim "tragačima", koji su spremni da pronađu rešenje za svoje zdravstvene tegobe.

Šta je Aromaterapija?

Mnogi izjednačavaju pojam aromaterapije sa mirišljavim svećama, omekšivačima za veš i slično, što je samo zloupotreba ove reči. Aromaterapija je deo fitoterapije (biljne medicine), koja postoji hiljadama godina unazad i koja se bavi proučavanjem i korišćenjem eteričnih ulja u prevenciji, terapiji i rehabilitaciji najrazličitijih zdravstvenih problema. Naš zakon prepoznaje aromaterapiju kao granu tradicionalne medicine i svaki zdravstveni radnik koji se specijalizuje u aromaterapiji može da primenjuje tekve metode lečenja u svojoj praksi.

Zašto, po Vašem mišljenju, ljudi toliko potcenjuju alternativne metode lečenje?

Ljudi potcenjuju alternativne metode lečenja jer je malo onih koji se na stručan način bave ovim metodama. Šarlatanski pristup i lečenje pomoću "dr Googl-a" donelo je više štete nego koristi tradicionalnim metodama lečenja. Ljudi su nepoverljivi, skeptični i takvi i treba da budu. Međutim, problem moderne medicine je što nema odgovore na mnoga pitanja, što označava neke bolesti kao neizlečive, hronične i to je momenat kada se ljudi okreću drugim rešenjima.

Iskreno, ne volim da upotrebljavam reč "alernativna medicina" jer čemu alternativa, ako vam lekar saopšti da vam nema spasa? Za mene je medicina sve što leči, a ne medicina sve što ne leči. Najveći poraz moderne medicine leži u pojmu hroničnih bolesti, nešto što se "leči" do kraja života ili bolje reći, nešto što je nepresušan izvor finansiranja farmaceutske industrije. Sve više ljudi shvata ovaj asurd i odbija da bude deo te igre, pa i ja sam jedna od njih.

Na koji način eterična ulja mogu uticati na naš organizam i da li sve te iste efekte možemo dobiti konzumacijom biljaka npr. kroz čajeve?

Eterična ulja su biljni koncentrati koji se dobijaju parnom destilacijom biljne sirovine (list, cvet, seme, koren, kora itd). To je sličan proces koji se koristi i za pravljenje rakije. Imate puno biljnog materijala, a na kraju dobijete vrlo malo eteričnog ulja. Tako na primer, za jedan litar origano ulja potrebno vam je oko 100 kg osušene biljke. 

Otuda se eterična ulja mogu bezbedno koristiti samo ako su razređena u biljnom ulju "nosaču", kao što je maslinovo, kokosovo, bademovo i druga hladno ceđena ulja. U eteričnim uljima se nalaze lipofilne hemijske komponente, odnosno one koje se rastvaraju u uljima, tako da se u tom porcesu gube neke hemijske komponenete koje se rastvaraju u vodi. Oni završe u hidrolatu, koji se često smatra nus proizvodom u toku obrade ulja. I hidrolati se mogu koirstiti u aromaterpiji ali oni imaju vrlo kratak rok trajanja i organičenu terapeustku moć. Zbog toga, ne možemo izjednačiti lekovitu biljku sa njenim eteričnim uljem jer nema sve hemijske komponenete. 

Zbog velike koncentracije hemijskih jedinjenja, eterična ulja imaju mogo puta jače dejstvo od same lekovite biljke. Pa, tako aromaterapeuti vole da govore slikovita poređenja - jedna kap ulja nane (peperminta), ima lekovitu moć kao 40 šoljica čaja od nane! 

Što se tiče efekta eteričnih ulja na zdravlje čoveka, dejstvo je toliko široko i raznovrsno, da nema bolesti na ovoj planeti, za koju ne možete pronaći odgovrajuće ulje koje vam može pomoći. Važno je naglasiti da ima preko 6000 naučnih radova na temu lekovitih efekata eterični ulja, što je važno za sve lekare koji žele sa naučne tačke gledišta da objasne lekovite efekte određene biljke. 

Zašto je kvalitet eteričnih ulja od velike važnosti, kako da znamo šta koristimo i zbog čega je sve to toliko skupo?

Kvalitet eteričnih ulja je najveća briga aromaterapeuta jer ako nemate dobro ulje, nećete postići željeni terapeutski efekat. Britanska škola aromaterapije preferira spoljašnju upotrebu eteričnih ulja (inhalacija, masaža, kupke, komprese) jer smatra da je takva upotreba bezbednija, dok francuska škola (koju ja pratim i većina lekara) više se fokusira na unutrašnju upotrebu ulja (pijenje, vaginalete, supozitorije). 

Kada je u pitanju unutrašnja upotreba ulja, na prvom mestu je kvalitet. Svega 1% proizvedenih eteričnih ulja je sigurno za unutrašnju upotrebu. To su ona koja neki nazivaju uljima "terapeuskog razreda", iako niko zvanično nije objasnio šta to tačno treba da znači. Generalno, visoko kvalitetna ulja su organskog ili divljeg porekla, koja su dobijena procesom hladnog ceđenja ili parne destilacije i koja imaju urađenu analizu - gasnu hromatografiju (odnosno hemijski sastav ulja). Takva ulja je vrlo teško pronaći jer su retka, a čim je nešto rekto znate i da je skupo. 

Koliko je poželjno i u kojoj meri dozvoljeno piti eterična ulja? 

Eterična ulja treba piti samo po preporuci aromaterapueta. Nema eteričnog ulja koje možete piti neprekidno, dugo vremena. Jednostavno, eterično ulje posmatrate kao biljni lek koji koristite dok se neki problem ne dovede u red. Uvek pratite svoje stanje jer bez obzira što su ulja mahom bezbedna za upotrebu, ako se predoziraju mogu izazvati neželjene efekte kao i svaka duga supstanca. 

Jedno od najčešće traženih eteričnih ulja je Origano ulje. U čemu leži njegova moć i kako ga pravilno piti?

Eterično ulje divljeg origana (Origanum minutiflorum) je izuzetno zbog svoj širokog antimikorbnog spektra dejstva. Povoljno deluje na bakterije, viruse, gljvice, parazite, a ne utiče loše na crevnu floru kao što to rade antibiotici. Dobar je i antioksidans, koji pomaže da se održi normalan imuni odgovor. Svoju moć duguje aktivnoj supstanci koja se naziva - karvakrol i od količine ove supstance zavisi jačina antimikrobnog delovanja. Otuda, eterična ulja pitomog origana (Origanum vulgare) nemaju tako jako dejstvo kao divlji origano jer imaju značajno manju količinu karvakrola. 

Ovo ulje pijete ako imate problem sa nekom infekcijom i to u trajanju od tri nedelje. Uobičajen doza je 3x3 kapi, posle jela. Ulje origana se obavezno mora razrediti u jestivom ulju, pa tek onda popiti jer u suprotnom može jako da iritira sluznicu usta, jednjaka i želuca. 

Kroz Vaše videe sam saznala dosta korisnih informacija, ali ono što me je posebno zainteresovalo jeste priča o hrani koju svi imamo u svojim domovima, a nismo ni svesni da može da bude veoma korisna. Možete li nam reći zašto treba jesti kiseli kupus, kako na naše telo utiče beli luk, da li je jabukovo sirće zaista lekovito i zašto treba jesti ljute papričice? 

Kiseli kupus je fermentisana namirnica bogata prirodnim probioticima. Naši stari nisu znali za probiotike u apotekama ali su znali da je korisno jesti naročito zimi - kiseli kupus i ostalo povrće, koje se nekada čuvalo isključivo procesom fermentacije, odnosno kišeljenjem pomoću soli (bez konzervansa i sirćeta). 

Beli luk je kao što mnogi znaju prirodni antibiotik, podstiče dobar rad želuca i creva, jača organe za disanje, povoljno utiče na normalizaciju krvnog pritiska itd. Mnogi ga izbegavaju zbog jakog mirisa ali jedna jaka limunada posle obroka, uvek može pomoći da se smanji ova neprijatnost. 

Da, jabukovo sirće je zaista lekovito naročito ako nabavite sirće koje nazivaju "majka" koje je gusto i mutno jer nije prošlo dodatnu obradu. Svako ko ima problem sa vraćanjem kiseline iz želuca takozvani GERB, treba da proba bar neko vrme da pije jednu kafenu kašičicu jabukovog sireća, razređenu u čaši vode, pre jela. Na taj način se kiselost želuca povećava, što omogućava normalno zatvaranje sfinktera, koji često zjapi otvoren. Kada je u pitanju gorušica pH želuca zapravo postaje bazniji (ili manje kiseo). Da bi imali normalo varenje, morate imati kako je to priroda udesila i jaku želudačnu kiselinu, a ne obrnuto kako ovaj problem "rešava" kalsična medicina.

Ljute papričice treba jesti, bar povremeno jer u sebi sadrže kapsaicin, koji pomaže kod gubitka težine, poboljšava cirkulaciju krvi, deluje kao afrodizijak i kod muškaraca i kod žena. Deluje lokalno kao anestetik jer smanjuje bol kod reumatskih i neuroloških problema. 

Zaista ima puno toga što deluje lekovito na naše zdravlje, samo često zaboravljamo koliko je to jednostavno, pa pre ćemo otrčati u apoteku po lek, nego pogledati šta imamo u kuhinji. 

Vitamin D. Zbog čega se toliko govori o njemu za vreme pandemije Korona virusom, kako ga pravilno konzumirati i da li može da nam šteti?

Nekoliko istraživanja je dokazalo da su osobe koje su razvijale teške znake korona virusne infekcije imale značajan deficit vitamina D. Tako je došla i preporuka da se vitamin D pije kao preventiva ali i pomoć u održanju dobrog imuniteta. Ovaj vitamin je zaparavo hormon, koji utiče na preko 200 metaboličkih rekacija u našem telu. Daleko od toga da vitamin D treba da pijemo samo zbog zdravih kostiju, to je odavno prevaziđeno. 

Pošto je malo ko od nas uhvatio Sunce tokom leta, velika je šansa da većina ima deficit jer je poznato da vitamin D koji napravimo tokom leta dok se sunčamo, potrošimo za vreme zimskih meseci. Tako smo onda i mnogo podložniji razvoju prehlada kada je zima na izmaku. 

Moja prepruka je da u toku zimskih meseci i za vreme pandemije, pijemo 3000-5000 I.U. vitamina D na dan. Iako, se dugo smatralo da su ovo visoke doze, zapravo samo takve i imaju pravi efekat na naše zdravlje. Poptuno je bezbedno piti i 10.000 I.U. ali tada ipak morate biti pod nadzorom lekara jer se takve doze predlažu u lečenju određenih patoloških stanja. 

Sve više se oko nas pojavljuje termin “zdrava dijeta“ i uglavnom tada gvorimo o LCHF i KETO dijeti. Postoji li „zdrava dijeta“ kojom možemo srediti svoju liniju i koja je uopšte razlika između ova dva načina ishrane?

Iako volim aromaterapiju, moja prva ljubav je bila i ostala - ishrana. Dala sam sebi zadatak da odgvorim na pitanje - kako smo se to hranili, pre nego što smo postali toliko zbunjeni šta treba da jedemo. U svom istaživanju koje traje već deceniju, najviše pažnje sam posvetila LCHF i Keto ishrani. Na prvi pogled, ovakvi tipovi ishrane se potpuno kose sa svim onim što slušamo poslednju pedeset godina kada je u pitanju zdrava ishrana. LCHF i Keto isključuju upotrebu svih vrsta žitarica, mahunarki, slatkiša, industrijske hrane, krtola, rafinisanih biljnih ulja itd. Fokus se stavlja na hranu koja nije prošla industrijsku obradu - povrće, meso, ribu, jaja, pečurke, koštunjave plodove, semenke, voće itd. 

Kao lekar najviše sam bila privučena neverovatnim naučnim radovima, koji dokazuju korist ovakvog načina ishrane, kada je u pitanju pre svega gojaznost, dijabetes i sve one bolesti koje su povezane sa insulinskom rezistencijom (snidrom policističnih jajnika, giht, psorijaza, metabolički sindrom...). Kada čujete da dijabetes tip 2 možete regulisati samo promenom ishrane i da čovek nikada ne mora da dogura do toga da prima insulin, to je zaista fascinantno da morate da mu posvetite svoju pažnju. Od 2016. godine sam pokrenula sajt Revolucija ishrane, gde govorim o korisnim efektima LCHF i Keto ishrane. 

Što se tiče Keto ishrane to je ekstremniji vid LCHF ishrane, tačnije ishrane koja je siromašna ugljenim hidratima, a bogata mastima. U Keto ishrani je sličan odabir namirnica ali je akcenat na unosu velike količine masti (75% od ukupnog unosa hranljivih materija). Zato više volim LCHF ishranu jer je umerenija, lakša za praćenje i održiva na duže vreme. 

Mršavljenje se ovde dešava kao nus efekat, kada se vrati ravnoteža u količini insulina i šećera koje telo koristi. Često visok insulin povezujemo sa dijabetesom tip 2, a zapravo on je glavni i odgovorni za čuvanje sala u telu. Tek kada snizimo insulin, otvaraju se vrata ka lipolizi, odnosno sagorevanju masnih naslaga. 

I za kraj, zašto su gojazni ljudi stalno gladni i da li eterična ulja mogu uticati na smanjenje ili povećanje telesne težine?

Gojazni ljudi su stalno gladi jer su zapravo često u malnutriciji, odnosno nedostatku vitalnih hranljivih materija. Jedu često hranu bogatu ugljenim hidratima - peciva, slatkiše, hleb, testenine, krompir i na taj način ne unose esencijalne materije kao što su proteini, masti, vitamini i minerali. Telo stalno žudi za pravom hranom i onda nema zadovoljenja apetita. Tako nastaje prejedanje i patološka žudnja za hranom. 

Što se tiče eteričnih ulja ona sigurno ne mogu dovesti do gojaznosti ali mogu pomoći u sagorevanju masnih naslaga. To su: limun, grejpfrut, fenel, đumbir, pepermint i lavanda. Priroda ima rešenje za svaki naš probelm, da li smo dovoljno mudri da je poslušamo?