DR DARIO JOCIĆ, VASKULARNI HIRURG: "Oduvek me privlačila hirurgija, a posebno hirurgija krvnih sudova."

Pročitajte savete čuvenog vaskularnog hirurga dr Daria Jocića na koji način možete rešiti probleme sa venama.

DR DARIO JOCIĆ, VASKULARNI HIRURG: "Oduvek me privlačila hirurgija, a posebno hirurgija krvnih sudova."

Vaskularna hirurgija je grana hirurgije koja u prethodnih pet godina ima porast od 31% prema američkim statistikama. Situacija je slična (ako bez preciznih podataka) i u Srbiji, a to pre svega vidimo prema pitanjima pacijenata kojih je sve više. 

Vaskularni hirurg dr Dario Jocić iz Centra za savremeno lečenje vena se već duži niz godina bavi individualnim pristupom lečenju proširenih vena savremenim metodama.

Jedan je od pionira u minimalno invazivnim metodama lečenja proširenih vena. Posle dvadeset godina iskustva u oblasti opšte i vaskularne hirurgije osnovao je Centar za savremeno lečenje vena, u okviru kog je omogućio da pacijentima budu dostupne sve savremene minimalno invanzivne hirurške metode lečenja vena i kapilara. Prvi je u Srbiji, ali i regionu, primenio metodu lečenja proširenih vena medicinskim lepkom a u narednim redovima sa nama deli svoja saznanja o ovom sve učestalijem problemu. 

Zašto se dobijaju vene na nogama? Da li je u pitanju nasledni faktor?

Kroz svoju dugogodišnju praksu sam potvrdio ono što su sve svetske studije pokazale, a to je da je genetski faktor presudan. Preko 80 odsto ljudi čiji roditelji imaju vensku bolest, naslediće ovu vrstu problema. Tako da je pravi savet da, čim se javi osećaj teških i umornih nogu, ukoliko krenu grčevi ili oticanje, važno je javiti se vaskularnom hirurgu na vreme, kako bi se sprečio progresivni razvoj bolesti.

 Jasno nam je da estetski nisu baš prihvatljive, ali da li mogu biti opasne?

Proširene vene mogu prouzrokovati komplikacije, pošto sama bolest utiče na nepravilni tok krvi. Ljudi koji imaju problem sa proširenim venama, a ne rešavaju ga, od nekog trenutka mogu doći u situaciju da se bolest iskomplikuje.

Neke od prvih komplikacija koje se mogu javiti jeste tromboflebitis, odnosno upala vena. Ovo stanje nastaje stvaranjem krvnih ugrušaka u veni, a manifestuje se kroz crvenilo, osećaj toplote na tom mestu i bol, a obično se ovo stanje pojavljuje u jednoj od površinskih vena na nozi.

U proširenim površinskim venama može doći do stvaranja upale i tromba, ali se to može proširiti i na duboki venski sistem. Ova pojava predstavlja  duboku vensku trombozu i može nastati kao komplikacija upale na površinskom venskom sistemu.

Takođe, još jedna od ozbiljnih komplikacija venske bolesti jeste hronična venska insuficijencija koja ometa način na koji koža razmenjuje kiseonik, hranljive i druge materije sa krvlju. Ukoliko se razmena materija prekine na duže vreme to može dovesti do otoka, promena na koži u vidu zatezanja, crvenila, ljuspanja i pojave rana. Venske rane su sve učestalije zbog zanemarivanja i neadekvatnog tretiranja bolesti. Kada nastane prva venska rana, ona zarasta u periodu od mesec dana do tri meseca. Svako naredno nastajanje venskih rana podrazumeva znatno sporije zarastanje, dok se ne dođe do stadijuma kada ne postoji mogućnost zarastanja. Ukoliko se ovo stanje ne leči, može dovesti do ozbiljnih komlikacija i do životno ugrožavajućeg stanja.

Postoji li neki metod operacije vena, a da daje trajno rešenje ili se one ipak vraćaju?

Naravno, kao i kod svake bolesti, i kod ove, recidivi su mogući, ali su zaista retki. To je sve individualno i mi ne možemo s preciznošću predvideti da li će se i u kom roku vratiti ovaj problem.

Čula sam da postoji metoda vađenja vena iz prepona. O čemu se radi i koliko je opasno?

Verovatno mislite na klasičnu hiruršku tehniku (striping) uz dodatnu flebektomiju, odnosno odstranjivanje onih proširenih vena koje se vide kao čvorovi na nogama. Ovu tehniku ne mogu da preporučim, jer u današnje vreme postoje mnogo komfornija rešenja za pacijente, minimalno invanzivna, posle kojih se pacijent skoro odmah vraća svojim redovnim aktivnostima. 

Koja je najbezbednija i najbezbolnija metoda za rešavanje tog problema?

U našoj klinici sprovode se tri vrste tretmana: endovenski laserski tretman, medicinski lepak – VenaSeal i skleroterapija penom. Sve metode su minimalno invanzivne i, zahvaljujući primeni lokalne anestezije, praktično bezbolne za pacijenta.

Endovenski laserski tretman (EVLA) je minimalno invazivna procedura za lečenje proširenih vena. Vlakno lasera se uvede u glavni površni venski krvni sud koji je uzrok bolnih i neprijatnih „grozdova“ proširenih vena.

Medicinski lepak je izdržao test vremena, jer se već decenijama koristi u različitim oblastima medicine i potpuno je bezbedan za pacijenta. Sama intervencija podrazumeva korišćenje male količine specijalno formulisanog medicinskog lepka koji se aplikuje na obolelu venu. Na taj način, lepak zatvara bolesnu venu i krv se preusmerava ka obližnjim zdravim venama. Ovaj jedinstven pristup eliminiše rizik od povrede nerava prilikom intervencije, što ga izdvaja od svih ostalih tretmana lečenja proširenih vena.

Skleroterapija je pogodan vid lečenja za kapilare (retikularnih vena i vena u vidu paukove mreže) i za lečenje manjih proširenih vena. To se obično koristi za lečenje kapilara koji su vidljivi golim okom, ali se takođe može koristiti i za lečenje vena koje se nalaze u dubljim potkožnim slojevima (ultrazvučno vođena skleroterapija).

Ovaj tretman se izvodi tako što se u venu ubrizga sklerozantno sredstvo, koje iritira zid vene što dovodi do spazma krvog suda i do trajnog zatvaranja. Rastvor koji se ubrizgava može biti u tečnom obliku ili se može ubrizgavati u vidu pene. Nakon sklerozacije, kroz venu proraste fibrozno tkivo. Sama intervencija ne zahteva anesteziju i hospitalizaciju, a nakon procedure se pacijent odmah vraća redovnim životnim i radnim obavezama.

Postoji li prevencija u ovakvom slučaju? 

Ono što možemo da uradimo, kako bi se bolest što kasnije manifestovala, jeste pravilna ishrana, svakodnevna fizička aktivnost poput pešačenja ili bavljenja nekim sportom, kao i eliminisanje svih faktora rizika poput pušenja, gojaznosti, i prekomernog sedenja ili stajanja.

Zbog čega ste se odlučili da se bavite ovim poljem medicine? 

Oduvek me privlačila hirurgija, a posebno hirurgija krvnih sudova, zbog preciznosti i veštine kojom je neophodno ovladati kako bi se pacijentu pomoglo.

 Šta Vam je u ovom poslu najveći izazov?

Možda će zvučati kao kliše, ali ja svoj posao stvarno obožavam. Izazova u klasičnom smislu i nema toliko, koliko ima predrasuda prema venskim bolestima i metodama lečenja. Zato je veliki deo mog vremena posvećen edukaciji pacijenata. Ja volim da kažem da su samo sat vremena daleko od rešenja za problem koji ih je mučio godinama.

S obzirom na nove okolnosti zbog pandemije i na razumljiv strah pacijenata, od 1. decembra 2020. godine, pokrenuo sam, s mojim saradnicima, prvi podcast o proširenim venama, koji iz emisije u emisiju daje odgovore na različita pitanja koja muče obolele.

Podcast: