IGOR ĐORĐEVIĆ, FOTOGRAF: "Uspeh će doći pre ili kasnije!"

Ponekad su volja i srećne okolnosti dovoljne da nam se otvore pojedini putevi, ali čak i kad se to desi, za dalji rast i razvoj nemonovan je rad, disciplina i doslednost.

IGOR ĐORĐEVIĆ, FOTOGRAF: "Uspeh će doći pre ili kasnije!"

Upravo o tim stvarima nam, u ovom intervjuu, priča fotograf Igor Đorđević, koji je školovanje na Policijskoj akademiji zamenio fotoaparatom i, po svemu sudeći, nije pogrešio. Prateći svoj instikt došao je do saradnje sa javnim ličnostima, MISS YU kompanijom, zvanični je fotograf mnogih sportskih brendova, ali i događaja. Kako je to postigao, šta mu je pomoglo da ostane na tom putu i koja je "fora" za dobar selfi, za magazin Ogledalo ispričao je Igor. 

Još od ranog detinjstva zainteresovao si se za svet fotografije i odlučio da se oprobaš u njemu. Koliko je teško istaknuti se i probiti kao fotograf, s obzirom na to da sve više ljudi u Srbiji pokušava da se bavi upravo ovom poslom?

Smatram da je jako teško istaknuti se kao dobar fotograf jer je Beograd, a i Srbija ogromno tržište, i kao što sama kažeš, konkurencija je iz dana u dan sve veća i veća. Ja nisam imao tu, nazovimo je “srećom”, da potičem iz porodice gde sam nasledio fotografsko znanje, kao i opremu, klijente i slično, a i dolazim iz grada u kom vrsta fotografije kojom se ja pretežno bavim i ne postoji, tako da smatram da sam imao i taj hendikep, te je meni bilo još teže da se istaknem u ovom svetu. Morate biti jako profesionalni, ozbiljni, raditi svoj posao maksimalno dobro, morate da stičete poverenje kod klijenata, da dobijate preporuke, da čak budete i šarmantni kako bi se istakli u toj konkurenciji.

Malo ko zna da si ti prvobitno upisao Policijsku akademiju u Zemunu. Zbog čega si odustao od nje?

Da, uglavnom to znaju samo ljudi koji me lično poznaju. Biću kratak, jednostavno se nisam pronašao u tome, još od malih nogu sam se interesovao za svaki vid umetnosti, ali zbog nekih okolnosti sam otišao na Policijsku akademiju i posle par godina shvatio da se tu ne pronalazim. Takođe, zahvalan sam i tom fakultetu, jer sam shvatio šta neću da budem, a zbog njega sam na neki način došao u Beograd i nastavio da se bavim fotografijom.

Radio si fotografisanje sa najvećim zvezdama sa naše javne scene, sportske događaje, kao i projekte za Miss Srbije. Koji ti je projektat ostao u najlepšem sećanju i zbog čega?

Tek onda kada prelistam svoje fotografije shvatim sa kim sam sve sarađivao i na kojim projektima sam radio. Ne mogu ni jedan projekat da izdvojim kao najbolji, svaki je poseban na neki svoj način, u svakom je bilo i lepih i manje lepih momenata, ali nešto što je najsvežije jeste fotografisanje Miloša Bikovića za jedan naš brend. Ostao mi je kao najdraži zato što smo uspeli da u par fotografija napravimo praktično naslovnu stranu, uprkos tome što se oko nas nalazilo oko 200 ljudi, jer je Miloš tada došao u posetu radnje za brend čije je zaštitno lice. Pored svih tih televizjskih ekipa, fanova, ljudi angažovanih tog dana smo uspeli da napravimo tako nešto.

Koje su prednosti dobre komunikacije između modela i fotografa?

Prednosti dobre komunikacije barem kroz moje iskustvo jesu te što će model biti mnogo opušteniji na setu, bez obzira na to koliko je profesionalan i radi svoj posao maksimalno dobro. Uvek će biti normalniji i bolji odnos prilikom dobre komunikacije između nas dvoje, a i celog tima, samim tim postoji mogućnost da napravimo i kvalitetnije fotografije od onoga kakve bi inače uradili. Samim tim će klijent biti zadovoljniji, angažovaće nas opet, preporučiti dalje što je, takođe, jako bitna stavka u komunikaciji.

Šta ti najteže pada u poslu, šta može da te iznervira?

Ništa mi ne pada teško, obožavam svoj posao i radim ga iz ljubavi, tako da ga u neku ruku i ne smatram poslom. Naravno da se svakom od nas ponekad smuči to čime se bavimo i želimo barem jedan dan pauze, ali se već sutradan vraćamo poslu i jedva čekamo novo fotografisanje, barem je to slučaj kod mene.

Da li fotografija može da bude dobar biznis?

Može, kao i svaki drugi posao. Zavisi samo kako ljudi gledaju na to čime se bave. Ja kada nisam uz aparat, obrađujem fotografije, kada ne obrađujem fotografije tražim nove ideje za nova fotografisanja. Konstantno se trudim da napravim korak dalje, da budem drugačiji od drugih, to ne znači da pravim dobar biznis, ali je to nešto na čemu radim već par godina, a nadam se da ću jednog dana imati i svoj poslovni prostor sa svojim zaposlenima i da ćemo to moći da nazovemo biznisom.

Selfi je, složićeš se, neizostavna tema današnjice. Koje su tvoje preporuke za dobar selfi?

Nemam preporuku za dobar selfi, jedino što znam iz iskustva kada fotografisem ženske modele jeste da većina njih koje nisu profesionalni modeli dižu stalno bradu prilikom fotografisanja, shvatio sam vremenom da je to zbog upravo “selfija”, a i svaka uglavnom zna svoj lepši profil, te neka moj savet bude da se selfi fotografiše odozgo i okrene lepši profil ka kameri.

Na šta bi ukazao kolegama koji tek ulaze u ovaj svet? Šta je to što je neophodno da znaju?

Neophodno je da rade, rade i samo rade ukoliko to stvarno vole i žele. Da ne odustaju posle prvog neuspeha, biće ih milion, ali to ne sme da ih obeshrabri i natera da prestanu da teže ka svom cilju. Uspeh će doći pre ili kasnije, takođe, zavisno od toga šta ko smatra uspehom. Ja mislim za sebe da sam daleko od toga i da ću doživotno učiti.

View this post on Instagram

Još jedna fotografija iz iste serije radjena sa @bikovic

A post shared by IGOR DJORDJEVIC (@igorrdjordjevic) on

Odabrano za vas: MARGITA BEĆIROVIĆ VULANOVIĆ, PORTAL LOZEN: “Kad porastem biću Miranda Prisli”!

Lektorka:Dragana Dimitrijević