DOC. DR JELENA BAJIĆ, doktor komunikoloških nauka: "Inteligentna komunikacija je alfa i omega svih kvalitetnih odnosa!"

Kada upoznate ovu divnu damu, shvatite koliko je komunikacija, bilo da je interpersonalna ili intrapersonalna zaista bitna. Ona prosto privlači svojim atraktivnim izgledom, ekstravagantnim stilom i britkim jezikom. Puna znanja i obrazovanja, pomoći će nam da se pronađemo u svetu komunikacije koja je izuzetno važna za pravilno funkcionisanje u životu. U nastavku intervjua upoznajte novu saradnicu magazina Ogledalo, Doc. dr Jelenu Bajić.

DOC. DR JELENA BAJIĆ, doktor komunikoloških nauka: "Inteligentna komunikacija je alfa i omega svih kvalitetnih odnosa!"

Jelena, izuzetno mi je velika čast da najavim Vašu saradnju sa magazinom Ogledalo, pogotovo jer će naši čitaoci moći kroz Vaše tekstove i video materijale da se edukuju o komunikaciji. Kako je tržište pokazalo veliko interesovanje za razvoj komunikacione kompetencije i Vaš rad, volela bih da Vas na samom početku intervjua bolje upoznamo. Ko je Doc. dr Jelena Bajić?

Uvek je izazovno govoriti o sebi. Potrebno je napraviti fini balans između nadmenosti i hvale, sa jedne strane i kulturno društvene prihvatljivosti dominantnog diskursa, sa druge. Ako kažem majka, supruga, profesor, direktorka firme, predsednica međunarodne organizacije, transakcioni analitičar, zvuči malo pretenciozno, zar ne?! Možda je najbolje pustiti da moj rad i patent “Komunikaciona inteligencija” govore o meni.

Šta zapravo predstavlja Vaš patent KOMUNIKACIONA INTELIGENCIJA?

Kao nova naučna metodologija patent “Komunikaciona inteligencija” predstavlja sasvim jedinstven pristup komunikaciji. Još kroz istraživanje i pisanje same doktorske disertacije, uvidela sam da je čoveku XXI veka potreban jedan potpuno drugačiji pogled na komunikacionu kompetenciju. Život je danas kompleksan i zahteva da na dnevnom nivou odgovorimo svim izazovima. Komunikacija je alfa i omega svih odnosa, a čovek je biće odnosa koje je u neprestanoj komunikaciji sa svojim okruženjem. Savladati komunikacione veštine i razviti komunikacionu kompetenciju danas je više nego neophodno i to na svim poljima. Ukoliko ostanemo na starim komunikacionim “podešavanjima” nećemo daleko dogurati. Moj patentirani edukativni program pod nazivom “Komunikaciona inteligencija” čvrsto stoji na akademskim temeljima nauke komunikologije, a dopunjen je nekim od važnih elemenata savremenih komunikoloških modela. Tako objedinjen i kompaktan, on jedini na tržištu predstavlja eliksir komunikoloških veština koje su u isto vreme praktično primenljive i u poslovnoj, i u privatnoj sferi svakog pojedinca. Naime, čovek nije podvojeno biće i njegov poslovni i privatni život se prožimaju. Veoma mi je drago što danas korporacije i radne organizacije, ali i pojedinci, sve više uviđaju potrebu za razvojem komunikacione inteligencije. Ponosna sam što je moj patent toliko zaživeo u praksi i što, prevashodno pomaže ljudima da postanu najbolja verzija sebe.

Foto: Workroom11

Kakva je komunikološka slika u Srbiji? Imamo li, po Vašem mišljenju, problem sa komunikacijom?

Na ovo pitanje bih mogla da odgovorim kao doktor komunikoloških nauka, ili kao transakcioni analitičar, ali ipak biram da dam odgovor kao neko ko želi da uvek prvo vidi ono dobro kod ljudi, kao i svih životnih prilika. Edukativni program “Komunikaciona inteligencija” je i nastala kao odgovor na tržišnu potrebu ljudi da upravljaju svojom komunikacijom, a pre svega da razumeju da oni sami imaju moć,  a samim tim i odgovornost prilikom svake svoje komunikacione transakcije. Razumeti da druga osoba, naš sagovornik, nije odgovoran za našu reakciju, je jedan veoma veliki korak napred u razvoju komunikacione inteligencije u Srbiji. I to je u redu, jer svi najvažniji putevi počinju jednim malim korakom.

Ako bi konkretizovali, imalo bi se svakako na čemu poraditi kada je tema komunikološka slika u Srbiji. Istakla bih ipak da sve više ljudi razume važnost inteligentne komunkacije i da se javljaju u želji da unaprede svoju komunikaciju. To je zaista jedan istorijski pomak kome svedočimo i ja sam u tom smislu veoma zadovoljna.

Kao profesorka na fakultetu radite sa studentima, a kao vlasnica firme sa klijentima. Koji Vam od ta dva posla oduzima više energije? Koji predstavlja veći izazov?

Akademska sfera je veoma rigidna i tu postoje određena pravila koja moraju da se ispoštuju. Odgovornost je takođe velika, jer mladi ljudi uvek traže uzore, a budućnost pripada njima. Biznis sfera je priča za sebe, jer tu tržište određuje pravila igre. Moram da priznam da je meni sve to u početku delovalo zastrašujuće, a sada mi se čini kao neka inteligentna igra za koju moraš da imaš posebnog afiniteta. Posle svih ovih godina, postalo mi je čak i zabavno. Moje klijente stalno učim da se igraju sa svojim granicama, pa i ja to primenjujem u mom poslovanju i edukaciji. Stalno pomeram sopstvene granice i uvek sam ponosna kada uspem nešto, za šta su mi iskusniji rekli da je nemoguće! Za sada se pokazalo kao dobar način.

Pored svih diploma i postignuća, poslova i edukacija, Vi ste i mama jednog tinejdžera. Kako možemo da unapredimo komunikaciju između tinejdžera i odraslih? Koje su to stvari na koje bi trebalo obratiti pažnju?

Da, naš sin je sada tinejdžer sa svim izazovima koja ta reč predstavlja. I ja, kao majka tinejdžera, uz sva znanja koja posedujem, nekada se zbunim, moram priznati. Sada mi se čini da je odličan trenutak da citiram Halil Džubrana koji je rekao: “Vaša deca nisu vaša deca. Oni su sinovi i kćeri života koji žudi za sobom.” Moja sreća je što sam ostala mladog duha i što zaista nisam zaboravila kakva sam ja tinejdžerka bila. Sve te faze odrastanja su normalne, gledano i sa komunikološke i sa psihološke strane, a na nama je samo da budemo strpljivi i svakako komunikaciono inteligentni sa svojim tinejdžerima.

Foto: Workroom11

Znamo da je dobra komunikacija između zaposlenih jedan od bitnijih uslova za dobro obavljanje posla. Kako održati dobru komunikaciju na poslu?

Ceo moj naučni i praktično korporativni radni opus bavi se što adekvatnijim odgovorom na ovo pitanje. Ako bih sad trebalo da dam neki sažetak u vidu odgovora, to bi svakako bilo slušanje ili preciznije osluškivanje. Usmereni na profit, cifre, obrt, prodaju i eksterni marketing, korporativni establišment ne čuje dovoljno potrebe svojih zaposlenih. Kada kažem potrebe, mislim potrebe radnog okruženja naravno, ali i na potrebu zaposlenih da budu učesnici u kreiranju rada, jer su oni ti koji učestvuju u samom živom procesu. Ipak njihovo mišljenje nije nešto na čemu se insistira i tu se gubi ta ljudska komponenta u radu. Dobro, situacija se malo popravlja u poslednjih par godina, mada više je u pitanju forma nego sama suština, u šta sam se kroz višegodišnje istraživanje, lično uverila. Negde smo kroz prelazak iz jedne u drugu ideologiju zaboravili da ljudi čine posao i da bez njih nema urađenog posla. Tu na scenu stupa “Komunikaciona inteligencija” koja potkrepljuje zajedništvo i vodi ljude objedinjeno na putu misije i vizije organizacije u kojoj rade. Važno je istaći ne kvazi i reda radi, već stvarno i zaista. To je ta fina, inteligentna razlika koju samo posebni primećuju. Oni znaju da je inteligentna komunikacija alfa i omega svih kvalitetnih odnosa. Moram zato naglasiti da se potpuno slažem sa Rokfeler Seniorom koji je davno rekao: „Umeće komuniciranja sa ljudima je proizvod koji se može kupiti kao šećer i kafa. I ja ću platiti za to umeće više nego za bilo šta drugo.“ Džon D. Rokfeler Senior

Koliku ulogu igra moda u poslovnoj komunikaciji i u poslovnom svetu? Kako izgleda Vaša idealna poslovna kombinacija?

Možda ja baš nisam najkompetentnija osoba za odgovor na ovo pitanje. Elem, godinama gajim svoj osobeno prepoznatljivi stil zbog koga se neki, koji me tek upoznaju, na prvi pogled dvoume da li sam ekcentrična ili egocentrična. Odahnu kada shvate da sam samo ekcentrična, kako kažu. Šalu na stranu, ja volim jako individualnost i negujem je u svom izgledu, radu, uopšte, svom celokupnom izražaju. To je ok ako umete to da iznesete na pravi način. Sa druge strane, postoje striktni kodeksi oblačenja u firmama, organizacijama i sl., i ja sam za to da se oni poštuju naravno. Koliko tu ima mode, verovatno da ima malo. Moja idealna poslovna kombinacija je ona u kojoj se osećam u isto vreme i dovoljno udobno i dovoljno ženstveno, a da se pri tome niko u mom okruženju ne oseća ugroženo i neprijatno.

Foto: Workroom11

Budi svoj, budi ono što jesi, uvek kaži ono što misliš! – se nameće kao najveći zadatak današnjice za svakog pojedinca. Koliko nam u životu predstavlja problem da uskladimo ono što se od nas očekuje sa onim što mi želimo? Kako bi trebalo postupati u takvim situacijama i na koji način se to može rešiti?

Rečenica sa početka pitanja mi liči na imperativ sa samog kraja prošlog veka. To je tada bilo jako popularno, čak i poželjno. Ako pojednostavimo, onda mogu reći da budi svoj ali ne po svaku cenu, da budi ono što jesi ali ne po svaku cenu, i da uvek kaži ono što misliš, ali ne po svaku cenu. Kao doktor komunikoloških nauka i praktičar transakcione analize ipak moram da kažem da možeš biti svoj i ponekad nešto prećutati; da kada si ono što jesi, onda i ne moraš drugima da “trljaš nos” jer te baš briga. Suština je da sve što je naučeno i isforsirano, a ne korespondira sa tvojim bićem suštinski, više ti donosi štete nego koristi kako u poslovnom, tako i u privatnom životu. Svako ko je prošao edukaciju “Komunikaciona inteligencija” nije više bio inkongruentan i pokušavao da zadovolji sve eksterne kriterijume. Jednostavno, naučimo da razumemo sebe, onda i druge ljude, a samim tim prestanemo da imamo nerealna očekivanja. Komunikacija, kako eksterna, tako i interna, počinje da bude negujuća i podržavajuća u svim smerovima, a mi postajemo srećniji i opušteniji.

Šta Vam je najzanimljivije u poslu, koji su najveći izazovi?

Lepo pitanje. Najzanimljiviji mi je sam edukativni rad sa ljudima, bili oni mladi, stariji, u organizacionom, akademskom ili individualnom kontekstu, sasvim je svejedno. Ja sam neko ko je ekstrovertan, komunikativan, ko voli ljude jednostavno. Najsrećnija sam kada savladaju određeni nivo edukativnog programa “Komunikaciona inteligencija” i onda me zovu da me obaveste kako su konačno rekli na pravi način ono što su oduvek želeli, ili u nekoj drugoj situaciji nešto prećutali, što nikada ranije nisu mogli, a osećali su se super. To me istinski obraduje i to mi je najveća nagrada za decenijski uloženi trud na razvoju nove naučne metodologije.

Kako u godinama za sobom nisam videla stvarnu konkurenciju za moj patent koji je kreiran kao takav godinama, uz akademsku podršku doktorske disertacije, najveći izazov mi predstavlja održivost rada na način kako bih ja to volela. Radi se o tome da ne mogu da se multiplikujem i da ću moje “čedo” već sasvim uskoro morati da uskladim sa XXI vekom, online platformama i slično. Ipak, ovakva kakva sam, uvek ću praviti interaktivne radionice za moje drage klijente, jer se na njima najlepše i najbolje raste.

U kom pravcu vidite dalji razvoj svoje karijere?

Razvoj karijere, kao i lični razvoj uvek vidim na dva paralelna puta, jedan akademski, a drugi praktični. U mojim naučnim radovima pišem ono do čega sam došla kroz praktičan korporativni rad. Sa druge strane, rad u privredi daje mi jako puno materijala za naučne radove koji se bave razvojem komunikacione kompetencije. Sve je to jedna predivna sinergija koju sam tako kreirala da svakodnevno beskrajno uživam u njoj. U tom duhu završiću ovo izlaganje Konfučijevim citatom: “Izaberi posao koji voliš i nećeš morati da radiš ni jedan dan u svom životu.” Potpuno se slažem sa Konfučijem i intenzivno živim ovu premisu iz dana u dan, već godinama.

 

Lektorka: Dragana Dimitrijević