KOLUMNA, Doc. dr Jelena Bajić: JA NE POKUŠAVAM, JA DELUJEM

Da li samo pokušavate da stignete do cilja ili imate strategiju za njegovo finalno ostvarenje?

KOLUMNA, Doc. dr Jelena Bajić: JA NE POKUŠAVAM, JA DELUJEM

Kulturološki gledano ljudi su ovde, barem verbalno, uvek cenili trud i rad. Dobro, bar je to zvaničan stav među našim ljudima, naročito onim starijim. Imala bih što šta sada da dodam, ali to nije glavna tema. U prethodnim decenijama razni diskursi prošli su našim podnebljem i smenili neke vladajuće ideologije. XXI vek i nije vek ideologija već nekih drugačijih, poprilično ličnih vrednosti. Ako tome dodamo i tehnokratiju, ogromno ubrzanje života, nametnute korporacijske potrošačke vrednosti, eto nama kamena spoticanja u ostvarenju naših ciljeva.

NE, NARAVNO DA NIJE SVE TAKO CRNO. SVAKAKO DA SMO KADRI DA OSTVARIMO SVE NAŠE CILJEVE!

PA U ČEMU JE ONDA PROBLEM, ZAŠTO IH NE OSTVARUJEMO?

Kao što rekoh s početka ove priče, nismo naučeni da ostvarujemo ciljeve. Naučeni smo da se TRUDIMO, UČESTVUJEMO, ZALAŽEMO, POKUŠAVAMO, ali ne i da uspemo. Siguro se svi sećate čuvene poslovice koja je bila krilatica socijalističkog sistema (u kome sam i ja odrasla) a koja glasi: “Važno je učestvovati, nije važno pobediti!“

LIBERALNI KAPITALIZAM SE NE SLAŽE SA OVOM TVRDNJOM, ČAK JOJ SE OŠTRO SUPROTSTAVLJA!

VAŽNO JE POBEDITI! TAČNIJE, NAJVAŽNIJE JE POBEDITI I DRUGE U KONKURENCIJI, ALI I SAME SEBE OD ONOGA KAKVI SMO BILI JUČE! JER NA KRAJU, ZAŠTO BI NEKO SAMO ŽELEO DA UČESTVUJE? 

DA LI ŽELITE DA BUDETE POBEDNIK ILI SAMO UČESNIK SOPSTVENOG ŽIVOTA?

Sigurna sam da sada među vama ima onih koji se neće složiti i koji će reći da je učestvovanje ok, da ne moraju svi da pobede i da je to čak nemoguće. I ja ću se u ovoj postavci složiti sa vama da je to zaista tako. Ali tako je samo za one koji ne žele da pobede. Mi se ovde bavimo onima koji dođu na edukaciju da nauče kako da prestanu da budu samo učesnici sopstvenog života i da postanu pobednici! Jer kada želiš nešto da promeniš, onda osećaš unutrašnji pritisak i onda nema mesta filozofskim pitanjima i diskusijama, već je vreme za AKCIJU! 

Ovde bih uvela jedan zanimljiv termin, kao objašnjenje ŠTA SE TO DESI LJUDIMA PA NIKAKO DA SE POMERE KA SVOME CILJU? U pitanju je P R O K R A S T I N A C I J A!

Zašto sam ja ovako lenj i bez karaktera? Zašto stalno odlažem neke obaveze? Zašto čekam poslednji trenutak da bih završio ono što moram? Sigurno ste sebi postavili bar neka od ovih pitanja!

Verovatno niste znali, ali upali ste u PROKRASTINACIJU! Dobra vest je da niste jedini i da se to mnogima dešava. Loša vest je da ako nešto ne preduzmete imaćete u agendi mnogo više nezavršenih nego onih obavljenih zadataka, a ne zaboravite, svi vas oni zapravo vode ka vašem cilju, što je i tema ovog teksta!

ZAŠTO NAM SE OVO DEŠAVA? 

Neke studije kažu da je to naš mehanizam da savladamo kompleksne I složene emocije, neke u prvi plan stavljaju naš perfekcionizam, a svi se slažu da je u pitanju najpre jako loše upravljanje vremenom. Ipak po sredi je, naravno uz sve navedeno, najpre naše SAMOVREDNOVANJE! 

Najvažnija psihološka potreba svakog čveka je da sebe doživi na jedan pozitivan način, kao biće koje je sposobno, kompetentno, vredno pažnje i ljubavi drugih ljudi. Ako se setimo jednog od prvih tekstova ove kolumne, setićete se da smo tada rekli da je čovek društveno biće koje se ogleda u očima drugih ljudi! Upravo zato su nam potrebne odlične ocene u školi, pozitivni stroukovi (pohvale) na poslu i u našoj porodici, tačnije jedno sveopšte odobravanje našeg lika i dela.

 LJUDI KOJI STALNO ODLAŽU RAZMIŠLJAJU NA NAČIN DA JE NJIHOV UČINAK JEDNAK NJIHOVOJ SPOSOBNOSTI, KOJA JE OPET EKVIVALENTNA NJIHOVOM SAMOVREDNOVANJU!

Jednostavno rečeno, prepadnuti su da ako deluju, da će postići loše rezultate, a to će se loše odraziti na mišljenje o njihovoj sposobnosti, a samim tim i na ljudsku vrednost. I ovde leži zamka, jer tako čovek shvati da je jedino na šta može u stvari sigurno da deluje, zapravo sam TRUD koji ulaže u učinak. Tačnije koliko truda ulaže u učinak. 

I tako odlažući ulažemo manje truda, a to je zapravo mehanizam samoodbrane.

Kada ovoj činjenici dodamo kulturološko nasleđe da je jedino važno truditi se i učestvovati, mi se onda opravdamo da smo se eto bar trudili da ostvarimo naš cilj, pa se za nijansu osećamo bolje, mada je to naravno PIROVA POBEDA! Takođe, pošto smo se svesno malo trudili, osećamo da naš eventualni neuspeh (loša ocena u školi ili ispit koji smo pali) nisu rezultat naših kompetencija i sposobnosti, već naših unapred smišljenih opravdanja spremljenih i za druge, ali i za sebe, nećete verovati. Otuda čuvene rečenice: „Pa i onako sam učio samo pola sata“, ili „Da sam dao svoj maksimum sigurno bih položio ali...“ i sl. 

PROKRASTINACIJU BI MOGLI DA OPIŠEMO KAO JEDAN SNAŽAN OSEĆAJ ZAGLAVLJENOSTI I NERVOZE U KOME SE KREĆEMO PUTANJOM OD SNAŽNOG PORIVA ZA USPEHOM DO OGROMNOG STRAHA OD NEUSPEHA. A U STVARNOSTI STOJIMO U MESTU I ODLAŽEMO OBAVEZE I SVOJ ŽIVOT ZA KASNIJE!

Pokrenite se, krenite ka cilju. Truditi se je dobro, ali NIJE DOVOLJNO. OSTVARITE SVOJ CILJ! 

Kao motiv više, pogledajte u nastavku video koji motiviše na AKCIJU.

Za više informacija o EDUKATIVNOM PROGRAMU  „KOMUNIKACIONA INTELIGENCIJA“ pogledajte na:

http://www.komunikolog.live/

http://intelligentcommunications.org/rec-predsednice/

https://www.linkedin.com/in/drjelenabajic/

https://www.instagram.com/drjelenabajic/?hl=srveoma 

https://www.youtube.com/channel/UC5wkEgxzPSzYuIYD_qW3oiA/videos

Nadam se da vam je tema interesantna. U narednim susretima dobrodošli ste da zajedno otkrivamo izazove inteligentne komunikacije. Naravno, pišite u komentarima ili na društvenim mrežama sa kakvim se izazovima vi suočavate kada je komunikacija u pitanju!

Do narednog čitanja...

Lep pozdrav,

Vaša Doc. dr Jelena Bajić

Pročitajte i: KOLUMNA, Doc. dr Jelena Bajić: NAJČEŠĆI PROBLEMI U KOMUNIKACIJI